|
|
|
0.88
| Izveduvač: Djordje Balašević | | | | | Bude tako nekih dana
što se ko suv list duvana
pri dodiru moga dlana, istrune
I zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi sunca čašu ispune
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
A grudi postanu mi uske
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug
Po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašča
granicama špartana
Krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama
Znam sad je kasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
al` ja nit delim niti množim
niti se na tuđe ložim
Ja sam samo malo proklet
ne pitaj čime, ma evo ga opet
Ref I:
Piči mi srce sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe
Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
Stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio
Ne vredi sve je jasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
Ne uzimam nit sabiram
sam zemljake odabirem
nit sam dužan, nit dugujem
smem li barem da tugujem
Ref II:
Čuvaj mi Bože moje zemljake
jos su nam neke reči jednake
još se u istoj strofi čaše lome
milo mome
Smiluj se jednom i na južnjake
čuvaj mi Bože moje zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe | | | | | Pregleda: 57
Datum: 2004-12-18
Tvoeto ime: dani | |
|
